Baka Joka se udavala 17 puta: Prvog muža je najviše volela, ali kad je čula ovu rečenicu ostavila ga bez razmišljanja
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Joka Kutlača iz Mašića kod Gradiške priča da je tokom života bila sa 17 muškaraca i da je zbog tih priča postala poznata u selu. Kaže da joj ljudi danas ukazuju pažnju, ali i da primećuje ljubomoru pojedinih žena.
- Prvi brak je prekinula kada je čula da je njegova porodica ponižava, a drugog muža Ždrala ostavila je posle saznanja da ga traži milicija zbog krađe bicikala. Danas kaže da više ne želi da se udaje.
Joku Kutlaču iz Mašića kod Gradiške komšije odavno poznaju kao ženu koja uvek ima priču. Sa 80 godina i dalje je, kaže, zdrava, snažna i sposobna za posao, a pažnju koju su joj donele priče o 17 muškaraca s kojima je tokom života bila ne može da ne primeti. U autobusu joj ustupaju mesto, kod lekara je ponekad pozovu preko reda, a kada krene peške kroz selo, vozači se zaustavljaju da joj ponude prevoz.
– U autobusu mi, uz osmeh, uvek neko ustupi mesto. U čekaonici, kod doktora u Topoli, od sada me zovu preko reda, a niko se od ostalih pacijenata ne protivi. U prodavnici opraštaju sitan dug, a kada peške krenem kroz selo, odmah se vozači zaustavljaju i nude mi prevoz – priča Joka, uverena da joj je poraslo poverenje među ljudima.
Kaže i da primećuje ljubomoru pojedinih žena, naročito kada se sredi i pojavi na seoskim okupljanjima.
– Ne može nijedna koja me poznaje podneti da sam od nje popularnija i važnija u društvu. Ima sada zborova po selima, ja se spremim, uredim kao u mladosti, kupim sladoled, ližem i hodam. Za mnom se kolona uhvati kao za popom. Samo viču: „eno Joke, eno Joke“, a mene ni briga nije – govori ona.
Prvi brak pamti po svadbi, ali i poniženju
Prvi put se udala sa 23 godine i otišla u Gornje Karajzovce, u Lijevče polje. Verovala je da je pronašla čoveka s kojim će ostati do kraja života. Svadbe se i danas seća: vozila se zapregom, konji su bili okićeni, a oko njih se pevalo i veselilo. Brak se, međutim, završio kada je, kako kaže, čula šta njegova porodica govori o njoj.
– Bila je zima, ali nas je ljubav grejala. Moj prvi muž, pokoj mu duši, voleo me, mazio i pazio sve dok njegovi nisu počeli govorkati da sam ružna i da je on mogao oženiti lepše i bogatije cure.Odmah sam ga napustila i vratila se, neću da me ponižavaju – priseća se Joka.
O muškarcima koji su potom ulazili u njen život može dugo da govori i pamti njihova imena, ali ne želi da svaki detalj završi u novinama. Napominje i da nisu sve te zajednice bile upisane u matične knjige: neke su, prema njenim rečima, počinjale na osnovu dogovora i obećanja.
– Udovica sam od rata, od kada sam se razišla sa poslednjim, i ne želim više da se udajem. Dosta je bilo. Za mene su to samo priče koje ponavljam često u društvu. Svi me teraju da objašnjavam kako sam se udavala i razudavala, ko je kakav bio, odakle… Istinu govorim, ali posle svi kažu: „Nemoj, Joko, lagati, nije to sve baš tako bilo“ – kaže ona.
Drugog je dovela u svoju kuću
Njen drugi životni saputnik prezivao se Ždral. I on je bio iz Lijevče polja, a Joka se seća da su u to vreme momci iz ravnice često tražili devojke u brdskim selima. Devojke su, s druge strane, maštale o životu bliže putu i autobusima, gde bi svakodnevica bila lakša.
Ždrala je dovela u roditeljsku kuću. Nije imala braću, pa su njeni roditelji želeli da se porodično ognjište ne ugasi. Pamti ga kao lepog i nežnog čoveka, ali tvrdi da je za njegovo drugo lice saznala tek kada je na vrata došla milicija.
– I on je bio lep, govorio mi: „Joko moja, Jokice, srećo moja srećice, ljubavi“ i tako redom. Ali jednom banu milicija iz Topole, traže moga Ždrala, pitaju gde je, kako da dođu do njega. Pitam šta se desilo, a oni mi rekoše da on odavno krade bicikla i da mora u zatvor. Tako sam se i sa njim razišla, on u zatvor, šta će mi takav. Krenula sam u potragu za novim dečkom – ispričala je Joka.
Posle nekoliko raskida, kaže, odlasci joj više nisu padali jednako teško. Danas o svojim vezama govori otvoreno, uključujući i sopstvene greške. Ne želi, dodaje, da ispadne kako nijedan od 17 muškaraca nije valjao, a da je ona uvek bila u pravu.
– Bilo je među njima najviše pijanaca, ali i ja sam pila, igrala na stolu, tukla se sa njima. Bila sam svojevremeno veliki bekrija. Ko je spreman da mene takvu trpi i podnosi? Niko – iskrena je Joka.
„Sama sam, bez dece, u pustom selu“
Iza duhovitih priča o udajama, rastancima i nekadašnjim provodima stoji život koji nije ličio na onaj o kojem je maštala kao devojka. Želela je porodicu i decu, da ostane u rodnom kraju među svojim ljudima. Danas živi sama, a Mašići su se, kaže, promenili gotovo do neprepoznatljivosti.
– Ništa nije prošlo kao što sam maštala u devojačkim danima. Sama sam, bez dece, u pustom selu bez naroda. Samo auto-putem tutnje vozila i svi negde idu, a ovde se niko ne zaustavlja. Kafane su zatvorene, nema ko da pije i lumpuje, škole bez dece, ispred zadruge se niko ne zadržava, ne pije na klupi nego kupi šta mu treba pa za poslom. To je moj život posle svega – govori Joka.
Ponekad sretne nekoga od bivših. Tada, kaže, razmene tek nekoliko reči. Prošlost nisu zaboravili, ali svako je odavno nastavio svojim putem. Ni ona više ne živi kao ranije: ne pije, ne izlazi i nema želju da ponovo započinje zajednički život.
– Joka više nije ni za udaju, a ni za prodaju. Zdrava sam, jaka i sposobna za svaki posao, nikome ne dam pardona, mogu u kolu ili na stolu zaigrati, ali u moj život više nikoga ne primam, dosta je bilo – poručuje ona.
Video: Brakovi u Srbiji traju najviše 13 godina